Sportska gimnastika

Gimnastika je tokom istorije prošla dug i složen razvojni put. Ocenjuje se da potiče još iz vremena kada je kralj Minos svojim saradnicima zvanično odobrio fizičko vežbanje - oko 1400. godine p.n.e.

Naročito počinje da se razvija u 19. veku, a prvo takmičenje vezuje se za Olimpijske igre u Atini 1896. godine, kada je u njemu učestvovalo svega 18 gimnastičara iz 5 zemalja. Tada su se izvodile proizvoljne vežbe na 6 načina: vratilo, paralalni razboj, konj sa hvataljkama, karike, preskok i penjanje uz konopac.

Savremena sportska gimnastika koja je u odnosu na prapočetke pretrpela brojne promene po broju sprava, ali i po kvalitetu izvoÄ‘enja vežbi, utvÄ‘ena je pred OI u Helsinkiju 1952. godine, dok je ova disciplina svoju prvu zvaničnu organizaciju dobila još 1881. godine. Svetska gimnastička federacija (FIG) danas broji 142 nacionalne gimnastičke federacije.

Termin gimnastika potiče od grčke reči „gumnost“ što u bukvalnom prevodu znači „go“. Zato i ne čudi što je ne drevnim Olimpijskim igrama u Grčkoj ženama bilo zabranjeno ne samo da učestvuju, nego i da budu u publici. Danas je, meÄ‘utim, mnogo toga drugačije i ovaj sport masovno je popularan pre svega kod devojčica, te se njegova podela u načelu zasniva prvenstveno na ženskim i muškim disciplinama.

Ženske discipline sportske gimnastike su:

• preskok
• dvovisinski razboj
• greda
• parter.

Muške discipline sportske gimnastike su:

• parter
• konj sa hvataljkama
• krugovi
• konj za preskok
• razboj
• vratilo.

Gimnastika nije samo jedan od najpopularnijih olimpijskih sportova, već je i jedan od najzahtevnijih. U svakom trenutku izvođenja gimnastičkih elemenata od vežbača zahteva odličnu fizičku pripremljenost, visok stepen motoričkih sposobnosti, koordinaciju, gipkost i posebno eksplozivnu snagu.

Lepota pokreta, ritmičnost i dinamičnost posebno se vrednuju u muškoj i ženskoj konkurenciji, ali se od svih zahteva izuzetno visok nivo. Zato gimnastičari i gimnastičarke, da bi postigli odgovarajući kvalitet na svim poljima, godinama naporno vežbaju. Da bi se postigao vrhunski stepen virtuoznosti, artističnosti i snage, najbolje je da se sa vežbanjem počne u najranijem dobu. Tako će deca, uz pomoć iskusnih i stručnih trenera, postići odgovarajuću okretnost, izdržljivost, savitljivost i koordinaciju.

Gimnastika blagotvorno deluje i na umni razvoj, naročito na polju koncetracije koja je osnov svakog daljeg intelektualnog rada. Sportska gimnastika na osnovu svojih karakteristika svrtstava se u bazične sportove. On odlično priprema telo pojedinaca za najrazličitije izazove, te se jednako preporučuje deci oba pola od najranijeg uzrasta.